Sri Lanka je odavno pri vrhu nase liste za putovanja. Mnogo zanimljivih stvari je napakovano na malom prostoru. Prelepe plaže, planine, nacionalni parkovi, vodopadi, kulturno nasledje, egzotika, voće, sunce …
Za prosečnog evropljanina, Sri Lanka je “blaza varijanta” Indije. Blaža u svakom pogledu. Za poznavaoce, to je sasvim druga zemlja i druga kultura.
Naš put ukratko
Posle ne previše napornog leta preko Abu Dabija, stigli smo u Kolombo rano ujutru. Taxi i voz su nas oko podne doveli do Hikaduwe, gde smo imali rezervisan hotel za prvih nekoliko dana.
Jan 2-7, Hikkaduwa.
Na severu je urbani deo, gradić, a odatle ima nekoliko kilometara plaže. Prvo je deo sa nešto korala i ribicama, zatim uvala pogodna za plivanje a potom dugački deo rezervisan za surfere. Sve je prilično urbanizovano, puno naroda i saobracaja. Celom duzinom uz more su hoteli i restorani tako da se sa puta ne vidi more a sa plaže se ne vidi put. Odavde smo isli na izlete autobusom, do plaža Unawatuna i Mirisse i starog grada Galle iz Portugalskog doba čije je staro jezgro pod zastitiom Unesco-a.
Jan 8-9, Kandy
2h vozom nazad do Kolomba i 3h autobusom. Nekadasnja prestonica, okruzena poljima čaja i tropskim sumama, na oko 500m nadmorske visine. Sasvim drugi svet, bujno zelenilo i mnostvo ptica. Posetili smo Hram u kome se cuva budin zub i prelepu botanicku bastu u Peradeniji. Videli smo i slonove u malom rezervatu, polja caja i fabriku gde se cuveni Cejlon tea preradjuje.
Jan 10-11, Adamov vrh, 2300m.
Vozimo se 2h lepim modernim vozom i jos sat i po tuktukom do Dalhouse, sela odakle pocinje uspon, na neki nacin – bazni logor. No, iako se penjemo 1000m, ovo se tesko moze zvati planinarenje i visina nikoga ne zanima. Hiljade ljudi polako savladavaju mnostvo stepenica, da bi dosli do vrha na kome je otisak Budinog stopala. Neki usput pevaju psalme, drugi nose poklone. Za hriscane i muslimane, tu je Adam ostavio trag u steni. Polazi se u 2h ujutru da bi se na vrhu docekao izlazak sunca i slusale jutarnje molitve.
Usput su odmorista gde se moze uzeti osvezenje.
Jan 12-13 Ella.
Iz Dalhouse se obicno ide busom do Hatton-a, a zatim vozom za Nuwara Eliju ili neko drugo mesto na planinama. Nuwara Ellija ili Nurelija, Little England je mesto gde su se Englezi sklanjali od tropskih vrucina. Na skoro 2000m nadmorske visine ovde vlada vrlo prijatna klima. Jos uvek ima puno kuca koje su Englezi sagradili. No, mi idemo dalje, direktno u mesto Ella
Ella je selo na 1050m sa prijatnom klimom i prelepim pogledima. Poslednjih godina ovde je niklo mnostvo jeftinijih hotela. Prvi dan idemo na laganu setnju do malog Adamovog vrha, siroka staza je lepo obelezena. Drugog dana uzimamo vodica da nas vodi na Ella rock. Na pola puta se ipak dogovaramo da nastavimo sami jer je staza nadalje ocigledna. Potrebno je oko 4 do 5 sati za celu turu. Nije velika visinska razlika ali je pogled sa vrha fantastican. Dok smo u Elli, bujna vegetacija nas sve vreme okruzuje.
Jan 14-15 Tangalle
Po preporuci, sedamo u autobus u 8h40 i za oko 4h stizemo u Tangalle. Znamo da je to najmanje 5 kilometara plaza, pa nasumice biramo hotel koji nije daleko od centra. Ovde nas docekuju scene iz tipicnih turistickih brosura – nepregledni beli pesak i palme. No, talasi su izuzetno jaki i kupanje je gotovo nemoguce.
Sutradam idemo 3km od grada na drugu stranu, ka zapadu, do plaze Goyambokka , sa nase naslovne slike. Ovo je bilo najlepse sto smo do sada imali.
Talasi nisu previse jaki, kupamo se ceo dan. Predvece, idemo na obilazak lagune u melenom katamaranu. Rano ujutru ima vise ptica ali svejedno, predeo je bio kao magicna suma iz gospodara prstenova.
Jan 16, opet Hikaduwa.
Manje od 100km ali skoro 4 sata sporim autobusom. Plivanje u zalivu kod Chaya trans hotela, skoro bez talasa. Ustajemo nesto pre zore, 15 do 6 , a mnogi surferi su vec na jutarnjim talasima. Gledamo ih dok pijemo caj.
Jan 17, Kolombo.
Poslednji dan. Ujutru idemo vozom za Colombo. u gradu je prilicno vruce, obilazimo bazare blizu stanice, ne stizemo da odemo dalje do savremenijeg dela grada.
Prevoz
Na prvi pogled haotican, javni prevoz je izuzetno dobro organizovan i veoma jeftin.
Najbolji prevoz je voz. Za nas interesantne linije su Colombo – Matara, ide uz more na jug i Colombo – Kandy – Hatton – Badulla , povezuje glavna mesta u brdima i planinama.
Vozovi nemaju kupee, druga klasa ima cesto vrlo udobna “avionska” sedista, prozori su otvoreni a na plafonu su ventilatori tako da nam nije vruce. Prva klasa ima klimu.
Autobusi idu izuzetno sporo, zapravo sve vreme idu u rezimu gradske voznje jer putevi su uski i zakrceni vozilima i narodom. Prosecno prelaze oko 30km na sat. Pri tome se zaiste trude da sto brze stignu, na stanicama nema stajanja, nego samo uspore a ljudi uskacu ili iskacu.
Zašto nam je bilo žao što odlazimo
Fali nam sunce, svetlo, zelenilo, tanjih svežeg voca za dorucak, okrepljujuci cajevi, cedjeni sokovi od ananasa i manga, i naravno more, setnje u sandalama, boje, zvuk talasa, palme, cveće, cvrkut ptica …
Zašto nam je bilo drago da se vratimo kući
Home sweet home! Zbog vlage od preko 90%, stvari su nam stalno vlažne pa se već navikavam da obucem suklnju i bluzu koje ce se osusiti na meni. Jedini nacin da se stvari osuse je da se stave na sunce a nemamo uvek prilike za to. Osim toga, trebalo je posle susenja staviti sve u najlon kese, da bi ostalo suvo. Prasina se lepi, tako da stalno imamo utisak da nismo dovoljno cisti …
