Kina (1): put za Peking

Moji roditelji, Milan i Žanet Tucaković, imali su u proseku 60 godina kad su ujesen 1990 krenuli u Kinu bez posredstva  turističkih agencija, vodiča i rezervacija, uz pomoć kineskih mapa, engleske  putopisne literature, malo novca , nesto sreće i snalažljivosti i mnogo dobre volje i radoznalosti . Bilo je to njihovo “Putovanje života”.

Svoje  doživljaje su  nekoliko godina kasnije zapisali u jednu knjižicu a mi ćemo ovde dati interesantne odlomke u nekoliko nastavaka. Fotografija nema mnogo jer su u pitanju skenirani slajdovi .

Priprema

Sa našim prijateljima Vlastom i Verom Janošević dogovoreno je da idemo zajedno, ujesen 1989 Transibirskom železnicom, zbog  veoma povoljnih finansijskih uslova ali i želje da Vlasta i ja prodjemo još jednom putevima Sibira, gde smo daleke 1945-46,  kao klinci boravili u  ruskim vojnim školama.

Kako je došlo do ovog puta?

Kada je u jednom beogradskom dnevnom listu počeo da izlazi kurs kineskog jezika, iz čiste radoznalosti, pristupio sam praćenju lekcija kako bih koliko-toliko ušao u tajne ovog čudesnog pisma.

Nekako istovremeno, šetajući sa suprugom Jeanette, upoznali smo se sa par Kineza iz Beograda i njihovim gostima iz Šangaja. Ubrzo posle toga počela je svakog meseca da nam dolazi bogato ilustrovana kineska revija “LA CHINE”, sa vrlo lepim fotografijama i tekstovima o Kini.

Osam godina nam je dolazila redovno i besplatno, što je kod nas izazvalo veliko interesovanje za ovom zemljom i nametnulo želju da odemo tamo i vidimo sve uživo. U to vreme Kina je tek počela da se otvara prema svetu i prima prve turiste. Kristinka nas je upoznala sa nekoliko mladih ljudi koji su se upravo vratili iz Kine i dali nam korisne informacije. Nabavili smo “Lonely Planet” vodič i po njemu se pripremali za put.

Medjutim,  zbog  poznatih dogadjaja na  Tian An Menu te  godine, sve je palo u vodu. Naredne, 1990, zbog  promena u Rusiji  bilo je rizično  da se ide tim putem, pa su naši prijatelji odustali a nas dvoje odabrali  novu varijantu – avionom preko Poljske.

Za ovo  nezaboravno putovanje, treba da zahvalim  pre svega  supruzi Žaneti, koja je ceo program idejno osmislila i sve do realizacije na tome uporno insistirala a zatim  i kćerki  Kristinki  koja nas je uvela u krug poznavaoca Kine i snabdela  potrebnom  literaturom.

Put za  Peking

Negde pred ponoć, jednog  prijatnog  septembarskog  ponedeljka, ukrcali smo se  na starom varšavskom aerodromu u veliki IL-62, koji će te noći leteti za   glavni   grad daleke Kine. Time je konačno, posle dugotrajnih priprema, započelo ostvarenje našeg davnašnjeg sna – da sami, u  sopstvenoj režiji, krenemo u ovu daleku  i zagonetnu zemlju, koja  bez sumnje spada u najstarije civilizacije sveta.My parents, Milan and Jeanette Tucaković, were 60 on average when they went to China, in automn 1990, on their own, without any reservation with several guide books, a map, a little money, some luck and a lot of good will and curiosity. It was the journey of their life.

Several years later, they wrote their adventures in two little books, my father in Serbian, my mother in english and french. We will publish here most of it in several parts. There are not a lot of  fotos as it was before they bought a digital camera .

Instead of a translation, we publish here my mothers version of the story in English. Nastavak teksta »

Grčka: letovanje na ostrvu Milos

Godine 1820, na Grčkom ostrvu Milos, G. Kentrotas je kopajući po svom dvoristu našao lepu skulpturu Venere. Igrom slučaja tu se našao jedan francuski oficir koji je zapazio njenu izvandrednu umetničku vrednost i obavestio svog konzula da bi je otkupili. Bio je zainteresovan i princ Moldavije pa su se nadmetali  ko će da je kupi. Ipak je otišla u Francusku i od tada se nalazi u Luvru. Poznata je kao Miloska Venera.

Belo i plavo, tipično za Kiklade - Adamas

Avgusta 2009 god., krenuli smo u Grčku na letovanje. Ukrcali smo se u Pireju na trajekt koji vodi do ovog ostrva u Kikladima.

Luka Adamas

Posle 4 sati lepe i ugodne plovidbe, približavamo se cilju.  U dubokoj uvali  je Adamas, glavna luka. Nekoliko stotina metara višlje, na vrhu brda se vidi i Plaka, stari grad  sa nekoliko vetrenjača i crkvica.

Pored mora je niz taverni i prodavnica suvenira. Gradski trg je istovremeno i taxi i autobuska stanica, luka i mesto okupljanja.  Kuće okrečene u belo sa nebo plavim vratima i prozorima. Celo ostrvo je brdovito,  pa su i ovde  ulice ili strme, ili stepenice okrečene belo. Na vrhu brega, kod crkve i malog muzeja, uveče se okupljaju meštani.

Milos je u obliku potkovice, pa je duboka uvala oduvek bila sigurna luka za velike i male brodove. Iz luke se kolima ili autobusom može stići za 15ak minuta do većine zanimljiivih mesta. Autobusi su moderni i udobni a leti idu više puta dnevno na 4 linije. Do nekih udaljenijih delova nema asfalta pa se može ići samo terenskim vozilom ili bagijem. To je istočni deo ostrva na kome je i najviši vrh, 748m.
Nastavak teksta »

Tajland: ostrvo Pi-Pi

Tajland obično asocira na Bangkok,  Pataju i Puket. Mi smo otišli samo malo dalje i stigli na rajsko ostrvo. Bar su takvi bili prvi utisci. PiPi je izuzetno fotogeničan. Bujno zelenilo, stene na obodu plaža, zelene planine u pozadini, cveće. A more je akvarijum.

Vodeni taksi

Kko Phi Phi je tačno na pola puta izmedju Puketa i Krabija, pa iz oba mesta turistički brod vozi za 2 sata. Za ljubitelje mora, prekratka vožnja. Nismo rezervisali smeštaj ali već sa broda smo odabrali hotel. Videli smo bungalove na lepom mestu, izdvojene u zelenilu, sa pogledom, našli ga na karti i zapamtili “adresu” – Long beach.

Na Pipiju nema automobila tako da smo skinuli sandale i uhvatili taxi brod do koga mora da se gaca po mekom pesku. Voda bistra i topla, čak i u luci. Sa plaže, po visokom podnevnom suncu, hotel je izgledao nedostižno daleko i visoko.  Po vrućini stepenicama nikad kraja ali upornost se isplatila. Prekrasna terasa, domaćini me dočekuju hladnom vodom i odmah pokazuju da imaju teretni lift. Uzeli smo kućicu V1,  poslednju u nizu. Kroz retku šumu, pogled na more i PiPi Lej.

Opis

Long Beach, naša plaža

PiPi se sastoji od dva ostrva, PiPi Don je naseljen a PiPi Lej nije. Od kada je tamo snimljen film “Plaža” sa L. Dicapriem, stotine brodića dnevno ide na izlete, tako da je Raj postao dosta gusto naseljen. Glavni PiPi je u obliku slova X. Preko najužeg dela, po sredini je pre nekoliko godina prešao cunami i porušio jedini veći hotel i sve što mu se našlo na putu . U tom centralnom delu je jedino naselje a okolo po plažama su raštrkani bungalovski kompleksi. Od onih od trske u kojima se spava u hammoc mreži pa do luksuznih.  (Uskoro poseban članak o hotelima) . Južna plaža se koristi kao luka a severna je za kupanje, bar kad je plima. Nastavak teksta »