Angkor hramovi u dzungli

Da li ce me cudoviste pojesti ako izadjem?

Angkor je svima poznat iz priče. O tajanstvenom gradu koji je pronadjen duboko u džungli čitala sam u Zabavniku još dok sam išla u školu. Tada nisam ni sanjala da ću jednog dana imati prilike da hodam njegovim ulicama. Otišli smo iz Bangkoka na izlet u Kambodzu na nekoliko dana i to se zaista isplatilo.

Air Asia ima povoljne letove direktno za Siem Reap a tamo nije teško naći smestaj. Kako su turisti počeli masovno da idu u Angkor tako je i obliznji neugledni provincijski gradić polako postao turustički centar sa prilično prometnim medjunardonim aerodromom, mnoštvom

Ovo je jeftiniji “taxi” za obilazak hramova

hotela sa mnogo zvezdica ili bez njih, neizbežnom pijacom za turiste i mnostvom restorana. Kambodza je do skora bila zatvorena zemlja, ljudi se jos uvek nisu oporavili od strašnih stvari koje su se dešavale, turizam je tek od skora poceo da se razvija. Ljudi su prijatni ali atmosfera definitivno nije tako opustena kao na Tajlandu ili Indonezijji.

Bayon

Let je bio poslepodnevni, stigli smo već skoro po mraku a s obzrom na kratak boravak nismo birali hotel, prihvatili smo prvi koji nam je taksista ponudio. Cena je bila ok, soba bez šarma ali čista i dobra.
Nastavak teksta »

London

Dorucak na travi, Embankment park

Kad mi je zazvonio sat prošle nedelje jedno jutro pre zore, da bih stigla na rani Wizzairov let, poželela sam da odustanem. Ovde divno suncano proleće a ja idem na sever poznat po losem vremenu. Zasto ne ostanem ovde i uzivam u lepom vikendu.

No, ispostavilo se da je u Englesku proleće došlo mnogo ranije i da je uvek tako. Sve je zeleno, ulice u predgradju su okicene tresnjama i magnolijama u cvetu. Narcisi i zumbuli su uveliko u cvetu, trava – lepa kao engleska.
Mada kažu moji prijatelji da ovo nije bas uobicajeno, da je ovako lepo i toplo vreme retko čak i u julu.

Travnjak ispred Tower Mosta, preko reke.

Postoji nekoliko lista top 10 atrakcija u Londonu. Svaka od destinacija je prepuna turista koji pricaju sve jezike sveta. Ja volim da se prosetam bez nekog odredjenog cilja. Autobus sa Luton aerodroma je stigao na Viktorija stanicu. Smestila sam stvari u garderobu (8,5 ft) Odatle sam autobusom krenula ka St Paul katedrali, pa pešačkim mostom preko Temze do Tate Modern. Bilo mi je interesantno u Tate modern gleriji da posmatram grupe mladih koji su tu dosli. Sede na podu u pojedinim salama, precrtavaju ili stvaraju neka svoja dela. Zatim pored Temze do starog mosta a preko puta njega sa desne strane sam otišla u St Katharine Docks i domorila se u udobnim foteljama Starbucksa u samoj marini. Uz ogromnu toplu čokoladu i bespaltni WiFi sam obavila prepisku

Nastavak teksta »

Kina (3) SEČUAN – Glavni grad Chengdu

U vozu

Posle četvorodnevnog  razgledanja drevnog  Sijana, evo nas ponovo u vozu na putu za jug  u najveću provinciju Kine – Sečuan. Kažu da ima preko  120 miliona stanovnika.

Udobnim kušet kolima, do glavnog grada Čengdu-a, udaljenog  850 km od Xiana, išli smo oko 20 sati.  Oko nas u kupeu se opet skupilo puno radoznalih  Kineza. Gledaju nas, smeškaju se i zapitkuju. Inženjer Tong, rodom iz Chengdu-a govori dobro engleski i prevodi.  U horu su nam preporučili hotel Binjiang kao solidan i jeftin i na lepom mestu. I zaista nisu nas prevarili. Beležimo još neka imena restorana, naziva jela čuvene sečuanske kuhinje i upozorenje “Pu-č-haj-djo” što znači – ne volim ljuto, i kažu čuvajte se u ovom gradu sve je  užasno ljuto. Džepovi su nam već puni ceduljica sa raznim kineskim rečenicama. Kasnije se ispostavilo da je to bilo vrlo korisno.

Jedna dama pevuši melodiju koja se emituje preko ozvučenja. Molimo je da nam napiše ime te pesme da bi je kupili jer nam se mnogo dopada. Nastaje trka po vagonu, konsultacije, diskusije i najzad dobijamo ceduljicu sa imenima dve pesme.

Cengdu

Secuan, Chengdu ulica

U Čengdu stižemo oko 12 h. Ispred željezničke stanice ogroman trg, kao dva fudbalska igrališta. Uz pomoc ceduljica dobijenih u vozu tražimo trolejbus koji ide do našeg hotela.
Reka ljudi na sve strane. Vreva,  gužva, trgovine, restorani a naročito čajdžinice daju pečat ovom   gradu. Prava južnjačka atmosfera za razliku od hladne severne prestonice. Široki bulevari oivičeni visokim drvoredom platana, nisu mnogo zakrčeni vozilima jer privatnih automobila ima vrlo malo, ali biciklističke staze široke kao i ulica pune su vozača u 7-8 kolona, koji voze pojedinačno, udvoje, utroje /dete napred žena pozadi/, sa prilkolicama i raznim teretom. Medju njima krstare rikše – tricikli sa zadnjim sedištem za dvoje i lepršavom nastrešnicom u raznim bojama, kao laki fijaker. Nastavak teksta »