Odavno smo čuli za ovu Grčku banju na reci, u šumi, sa vodopadima. Slike su bile lepe, ali nam nije bilo jasno šta je to. Mesto je zaista čarobno i vrlo neobično, pa ću probati da ga opišem.
U povratku sa mora, posle Soluna, umesto desno ka granici, nastavili smo pravo, i pre Edese skrenuli još malo na sever. Taj deo nema autoputa, ali je put dobar. Raskrsnice su označene ali samo na grčkom.
Najbliže mesto od banje je Loutra Lutraki, nekoliko kilometara dalje niz reku (Λουτρα je banja ili izvor). Na drugoj strani je manje mesto Orma. Do banje se može doći peške, ali je bolje kolima a hodati po lepšem delu. Na ulazu je rampa, koja se verovatno spušta ako previše kola udje.
Na levoj obali reke (što je na slici desno) ima nekoliko bazena, šetalište i kafane. Na drugoj strani je ruševina starog hotela. Od rampe asfaltni put ide uzbrdo kroz šumu do poslednjeg bazena. Usput ima nekoliko parkinga (P). Peške se od rampe do gornjeg bazena stigne za manje od 15 minuta.
Bazeni su možda lepši na slici nego uživo, ali sam doživljaj kupanja ispod vrućih vodopada, u šumi ogromnog drveća, na ulazu u kanjon, sigurno vredi tih par dana što smo skratili boravak na moru. Izvori su uz reku i u samoj reci, svi od 37 stepeni.
Širi početni deo banje:
Levo je veliki parking za autobuse a desno mali trg sa prodavnicama suvenira i domaćeg voća.
Tu je i – nova hidroterapija sa privatnim kupatilima, Aleksandar (ulaz je oznacen na slici)
Privatna kupatila imaju mali bazen i tuš i svako je različito dekorisano. Cena je 13 e za dve osobe, za pola sata a po 3 e vise za svaku dodatnu osobu. Radi do posle ponoci a posetioci su uglavnom parovi 🙂
Odatle asfaltni put vodi okolo a pešačka prečica direktno do centra.
Centralna zona
Na slici je donji deo parkinga (koji smo mi koristili) i centralna zgrada sa odlčnom masažom (15e 30 min), hidroterapijom, još lepša privatna kupatila i restoran sa velikom lepom terasom (renovira se u junu 25). Šetalište nastavlja levo uz reku.
Sa velike terase se može posmatrati reka.
Ispod je bazen sa vrućim vodopadom i pored njega široki hladni vodopad. To se najviše slika i često je naslovna slika za banju. Bazen je vrlo plitak, dno je pesak. Ulaz je 3e (2025 god)
U prizemlju su kabine za presvlacenje i toaleti. Radi i noću, bar do ponoći.
Gornji deo banje
Desno je ulaz u restoran a levo se može sići u reku. Sa strane su topli izvori i prirodni bazenčici u kojima se ljudi brčkaju. Dobro je poneti plasticne sandale ili papuče za plivanje. Ovde je veliki kiosk koji prodaje karte, za svaki bazen posebno.
I drugi bazen, isto 37C i isto 3e. Dno je beton. Moze se uzeti ključ za kasetu za stvari.
Plitko je. Sedim u vrućoj vodi, gledam i slušam vodopad …Uživanje. Preporuka je da to ne traje više od 20minuta jer voda je jaka.
Nekoliko stepeniica dalje je glavni bazen koji izgleda klasično. Ima svlačionice, tuševe, tribine i restoran. Napomena: slika je stara, ova terasa je uklonjena ali u julu 25 se bazen renovira pa ćemo videti kako će izgledati…
Iza toga je terasa na čarobnom mestu. Reka, vodopad, još prirodnih toplih bazenčića …
Reka
Od ove terese se moze doci uzbrdo do uredjene i poplocane pesacke staze koja vodi uz reku. Uz samu reku se moze ici stazicom, usput slikati i brckati. Usled specijalne mikroklime, u ovom delu je i drvece neobicno veliko, sve kao iz bajke…
Planinarenje
Ova staza nastavlja jos 3 km uzbrdo do vidikovca. Ovog puta nismo probali, ali obavezno drugi put. Nekoliko staza vodi iz banje na okolne vidikovce i jezera, a kolima se moze doci i na pocetak uspona na Kajmakčalan.
A sta nam se nije dopalo
Moglobi da bude vise tuseva.
Neki delovi su malo neuredni.
Vodopadi su delimicno vestacki, delovi su od betona, mada se to ne vidi na prvi pogled.
Nedostaje informacija na engleskom.
Bilo bi prakticnije da se ne placa svaki bazen posebno i jednokratno, mada ovako moze biti jeftinije.
Gradić i smeštaj
Mi smo se prve godine smestili u jednom od hotela pored puta izmedju banje i gradića. Ništa posebno. Verovatno je lepše uzeti sobu u mestu, samo što je onda malo dalje do banje i otpada varijanta da se ide peške. Tu ima malih marketa i kafića, pijaca i dosta naroda.
Ovaj kraj je poznat po tresnjama, tako da ih je zaista bilo svuda (pocetak jula) , krupne su i slatke.
Sada odsedamo u selu Orma.
Usput u povratku …
Stali smo da slikamo prelepe pejzaže i planiramo izlete za sledeći put…
