Hanover Cebit – Nešto sasvim drugačije

(8/Apr/2017 Autor: Kris )

Hanover je najzeleniji grad u Nemačkoj, sa lepim parkovima i jezerima, 40 km staza za šetnju, ali ono što privuče najviše gostiju je Cebit – sajam poslovne informatike.

Ovaj sajam je grad u gradu koji ima čak i svoje dve lokalne autobuske linije . Tih dana Hanover uvodi specijalne linije prigradske zeleznice, izdaju se posebne 5-to dnevne karte za gradski prevoz, sa aerodroma ide direktni autobus – sve je podredjeno tome da reke ljudi mogu brzo i lako da se sliju u taj informatički grad.

S obziorm da je ulaznica prilično skupa a razlog našeg dolaska čista radoznalost, uslov je bio da put bude jeftin. Još uvek nema direktnog aviona, pa su neke agencije nudile jeftiniju varijantu sa vozom od Frankfurta i privatnim smeštajem, ali i to je bilo preko 600e po osobi. Rešenje je bio Ryanair iz Niša za Berlin, voz do Hanovera i smeštaj kod nekih momaka nadjen preko neta. Ukupno : 20 transfer do Niškog aerodroma + 70 avion + 80 voz + 50 za 4 noći = 220 e po osobi. Plus 56 ulaznica + 20 gradski prevoz – ukupno oko 300 e po osobi.

A čega tamo ima?

Cebit je poceo kao sajam računara ali njih vise niko ne pokazuje, to nije interesanntno. Glavne teme su bile Internet of Things tj povezivanje svega počevši od senzora koji sve mere i snimaju, Virtuelna stvarnost i njena primena u poslovne svrhe, Dronovi, roboti …

Petnaestak hala različitog sadržaja i štimunga, u jednima više odela i kravata, u drugima vise omladine. Organizovane po temama ali se one prepliću pa mnogi uplaćuju tematske ture sa vodičem.

Jedna hala je bila u znaku počasnog gosta – Japana, pa je bilo i lepeza i ekrana sa trešnjinim cvetom čije latice padaju u ritmu naših koraka. NEC je u malom bioskopu predstavio film ultravisoke rezolucije i savršenog zvuka – tehnologije kojom će se prenositi Tokijske olimpijske igre.

VR Virtuelna Realnost

Cela jedna velika hala je bila namenjena VR-u i dronovima. I jedni i drugi su prisutni svuda. Sve se moze probati ali treba sačekati red,  a vreme leti. Da li da legnem na uredjaj kojim “letite” kao ptica a pri tom je i trenažer jer vam VR naočare daju utisak pravog leta i od uzbudjenja skače adrenalin. Mašina ima dva moda: letenje i ronjenje.

Intel, poznat po procesorima, ovde je prikazao projekat profi industrujskih dronova. I naravno uz obavezne VR naocare mogu da “poleteli” sa nekim od njih.

Odjedno se penjem, zemlja se udaljava, hvatam se čvrsto da ne padnem sto je verovatno smešno posmatračima.

Nekoliko njih daju simulacije voznje. Kod mnogih se koristi za učenje. (Ovo je ipak poslovni sajam, pa samo na par mesta ima nešto što liči na igre)

Neki osim načara koje prate pokrete glave, daju i trakice oko tela, sandale koje osećaju podlogu a najčešće upravljač u ruku. Onda mogu da vidim i sebe u tom svetu.

Kod jednih sam  dobila i rukavice koje osećaju pokrete,  pa onda vidim svoje “ruke” i mogu da uzmem voće sa stola, bacim ga, gurnem ga kašikom, otvorim kutiju.  … Jedino što zaboravite da to nije stvarno pa možete udariti u nešto. Nisam pitala da li ugradjuju neki radar da se ljudi sa ovim čudima na glavi ne bi sudarali svojim realnim telima.

Jedna firma pretvara ono što zovemo 3d model u nešto realnije.  Stavili su mi naocare (kao u bioskopu) a u ruci sam imala neku vrstu pointera. Preda mnom se pojavio modul nacrtan CAD programom.

Trebalo je da zakoračim kroz njega. Znam da je nacrtano ali je devojka morala malo da me povuče za ruku da bi me naterala da prodjem kroz “zid”. Onda sam se našta u sred komplikovanog uredjaja. Namena ovoga nije igranje nego ispitivanje onoga što smo projektovali. Imam pointer (kao miš u 3d ) pomoću kojeg mogu da okrenem ceo model, približim ili udaljim. Fantastičan osećaj. Nacrtate nešto u CAD programu a onda udjete u to, kao Alisa .

Interakcija. Video Konerencijski sistemi su standard ali ovde su prikazali kako dve osobe mogu da se sretnu u VR svetu i nešto rade zajedno.

Prepoznavanje slika i likova

Slikaju vas sa maskom ispred lica, onda sklonite masku ali u virtuelnom ogledalu na dalje vidite sebe kao da vam je maska nacrtana na lice, i prati vase pokrete i grimase.

Susedni stand vam ‘obuče’ virtuelni kimono a nadalje on ostaje na vama i kada se krecete. Posle dobijete fotografiju.

Sednem i gledam u jelovnik na kome su nacrtani razni obici sušija. Zatim robotska ruka sa pokretne trake izabere baš taj koji sam najviše gledala i stavi na tanjir. Za ovu priliku to je gumica – suvenir.

Minolta je nekad pravila foto aparate. Sada su prikazali sistem koji pronalazi zaposlene unutar poslovne zgrade na osnovu prepoznavanja lika. Ne trebaju vam id kartice. Uvek tačno znaju gde ste.

 

Prevoz

U Berlinu na aerodromu postoji železnička stanica, 5 minuta hoda od terminala, no nema nikakve zgrade ni šaltera već samo mnoštvo automata za izdavanje karata. Kupljenu kartu treba odmah ukucati pored samog aparata.

Do centra idu lokalni vozovi RE7 i Rb14, ali to ne morate znati, kad ukucate destinaciju, aparat vam ponudi kad koji voz ide do tamo. Staje 3.5 e i sa tom kartom se možete voziti i drugim prevozom po Berlinu tokom dva sata. Mi smo izašli na glavnoj stanici (Hbf), i na sledećem automatu potražili prvi voz za Hanover. Važno je znati da se vozne karte kupuju za odredjeni voz, čak i bez rezervacije. Cene za istu relaciju mogu biti dva do tri puta veće ako se kupuju na dan puta.
U Hanoveru smo uzimali grupnu dnevnu kartu koja važi za 5 osoba do sledeceg dana u 5 ujutru a košta 10e. Ova karta se ne poništava a važi za taj dan kada je kupljena

Na drugom štandu mogu sebi da kreiram odeću. Biram haljinu ili suknju, dužinu, materijal, boju, oblik a zatim stanem ispred virtuelnog ogledala i ‘probam’. Željenu kombinaciju će ubaciti u sistem a fabrika će to 3-d otprintati po mojoj meri tako da haljina ima vrlo malo šavova.

Pošaljete dron na parking i on vam izbroji tačno koliko ima plavih automobila.

Kamera je tačno prepoznala da sam žensko, otprilike koliko imam godina i tačno koliko sam daleko.

Primena je u industriji svetlećih reklama ali i za pametne automobile. U sve više modela se ugradjuju sistemi koji automatski koče kad auto naleće na pešaka.

Razno

IBM je predstavio svoju platformu za veštačku inteligenciju – Watson. Jedna od novih primena je za prognozu vremena.

Televizor koji sliku prikazuje u tri dimenzije bez naocara. Primer je bio iz medicine, prikazani su detalji operacije koji se mnogo bolje vide u tri nego u dve dimenzije.

Kod drugih nije simulacija, mozete probati bicikl na 4 tocka koji lici na karting ali komninuje baterije. Pametno kombinuje snagu misica, nizbrdice I struju baterija.

Moglo je da se sedne u novi Tesla model X, ali prezentacija je bila na nemackom kad smo prolazili. Da, to je jedini problem, mnoge prezentacije su na nemackom a neki standovi imaju smo nemacka upitstva. Svi znaju engleski, u uglavnom su ras;polozeni da vam pricaju o svom proizvodu.

VIdeli smo i robote koji igraju fudbal, odela koja pomazu sportistima da imaju bolje performanse, prepoznavanje govora,

Dron sa rukama koje nose 20kg, dron za zaprasivanje u poljoprivredi.

Po sajmu se šetala Dolly360 – robokamera. Kad stanem ispred nje, ona stane, i zaobidje me.

Autobus koji ide sam do zapadne kapije.

 

Centar

Hanover je zgodan za shoping jer su sve bitne radnje skoncentrisane u krugu koji se prodje za manje od 15 minuta. Od zeleznicke stanice pravo je Kropke, glavni centar. Odmah pored stanice, desno, je Galerija, shoping centar sa raznim radnjama kao i kod nas, pored njega je Saturn (elektronika, kucni aparati).

Apple nije bio na sajmu, pa smo posetili radnju u ovde u centru.

Sto se hrane tice, ako zelite brzo i jeftino, prvo su naravno samoposluge. Na stanici ima mnostvo raznovrsnih restorana brze hrane koji nisu losi. Mi smo probali azijski ( velika porcija 5 – 8 e). Drugi put smo isli u riblju brzu hranu Nordsee, koj aima radnju I u centru. Porcije sveze morske ribe sa prilogom bile su 8- 12E.  Sa desne strane se prodaje sveza riba  a sa leve je pripremljena.

Radnje su radile do 7, 8 , 9h – kako koja.