Hurgada – Naš prvi all inclusive paket aranžman

(30/Sep/2016 Autor: Kris )

Igrom slučaja i okolnosti, umesto septembarskog obilaska Piliona u Grckoj proveli smo 7 dana u Hurgadi u hotelu sa 4*. Zvuči možda bolje ali…

Početak septembra je ovde još uvek vansezona zbog visokih temperatura. Letimo ranim jutarnjim letom 3 i po sata a po izlasku iz aviona napolju je već  vrelo. Srećom, vožnja  do hotela Sunny Days el Palacio je kratka i udobna.

Hotel

Opasan je visokim zidom, na ulazu dobro čuvana kapija. Između ulaza i samog hotela je niz prodavnica.

U velikom holu sede arapske porodice – sklonili su se od vrućine. 800 soba rasporedjeno je u nizu oko bazena i veštačke lagune duge tristotinak metara. Kažu da su ruske turiste zamenili domaći gosti. Razlika je više tekstila i manje alkohola.

Sa desne strane nas visoki zid odvaja od sledećeg hotela. Sa leve strane su opet ležaljke i suncobrani ali tu je koralni greben i suvise je plitko za plivanje. Na kraju lagune je mali dok sa nekoliko brodića za izlete. Svi hoteli ovde su kao mali utvrđeni gradić sa jednom kapijom.

Oko podne postajemo zvanično deo sistema tako što nas obeležavaju plavim narukvicama sa imenom hotela.  Boja određuje vrstu usluge. Tokom boravka se ne sme skidati. Sa narukvicom spavate, sa narukvicom se kupate.

Dan (prvi, drugi, treci, svejedno)

Ujutru iz sobe silazim niza stepenice i pravo u lagunu na plivanje. To je veštačka uvala posuta sitnim prašnjavim peskom. Voda je čista ali nije potpuno prozirna. Na kraju prema moru je gusta mreža koja štiti da ribe ne ulaze a ljudi ne izlaze. Ovo poslednje je suština našeg AI boravka.

AI znači i da možemo doručkovati dva puta ili se vratiti na jos jednu turu palačinki. U lobiju je je aparat za kapućino, mokaćino, toplu čokoladu. Trebalo bi da ima i užina ali nismo stigli da ogladnimo.

Zatim uzimamo čist veliki peškir iz kućice za peškire i možemo da se smestimo na neku ležaljku. Ima ih dovoljno pošto domaći gosti radije sede unutra.  Sunce izlazi nešto pre 6 a zalazi oko 6. Temperatura jutarnja minimalna 26-28, max 35-38.  Vetar duva skoro uvek nekad slab a nekad i poprilicno jak, pa pored mora nije pretoplo. S obzirom da nema Rusa, manja je gužva i oko barova. Imaju pivo ali mlako u plastičnim čašama od 1deci.  Nekoliko sati kasnije već razmišljamo o ručku.

Na kraju doka su stepenice za silazak u more. Pored njih natpis: “U moru su stvorenja koja mogu biti opasna po zivot. Idete na sopstvenu odgovornost”!  No ipak tu silazimo i vidimo lepe šarene ribe ali korali su ružni, uglavnom uništeni.

Tu je i nekoliko starih drvenih lezaljki, hladovina. Mene ne drzi mesto, ali ipak pola sata čitam knjigu i uživam. Bar dok sat u stomaku ne zaključi da je počeo sledeći ciklus hranjenja.

Interesantno je koliko ljudi mogu pojesti ili koliko bar misle da mogu pojesti. Svuda tanjiri prepuni hrane a pored njih isti ti veliki tanjiri prepuni kolača. Pa se onda tu doda salata,  sir ili jogurt na razne načine.

Pored bazena je bina. Uveče je uvek neki program do ponoci a preko dana organizuju igre za decu i odrasle.

 

Izaći ili ne

Čitam moj Lonely Planet vodic po Egiptu ali tu nema mnogo o Hurgadi jer to je za „paket turiste“. Planiram ipak sta bismo jos mogli obici, ali ona narukvica bez lanca nas vezuje za hotel kao izvor zivota. Lakse je iz sobe u dva koraka uskociti u more/bazen nego uloziti napor i otici bilo gde. Na prvi mali izlet smo otisli tek kad su nam zadnjeg dana pre podne presekli „pupcanu vrpcu“. 30 km na sever do El-Gune.

Do kapije hotela ima par stotina metara ali je vrelo pa deluje kao kilometar. Da bi isli dalje treba uzeti taxi i prvo se s njim pogadjati sa cenu. Lakse je vratiti se i bucnuti u more.

Hurgada

Hurgada je prva pocela da pravi hotele u tom delu Egipta i sada je tu aerodrom  na koji slecu turisti za nekoliko lokacija na obali.

Hurgada se obicno deli na 3 dela. Na severu je stari centar Al Dahar, tipican (ruzni) egipatski grad mada i tu ma i nekoliko hotela pa su  suk-pijaca i mnoge radnje vise namenjen turistima.

Par kilometara juznije je centar Sakala, deo grada koji je nastao zbog mnogih hotela a tu je i nova Marina sa kaficima po ukusu zapadnih turista. Za nijasnu je cistije i urednije od prethodnog ali i tu cete pored ulice videti torove sa kozama koje su verovatno na prodaju uz odgovarajuce mirise.

Jos juznije je najnoviji deo koji najmanje lici na Egipat – Memsa. Pored mora je niz hotela a ispred je siroko setaliste sa nesto lepsim prodavnicama. Ovde recepcije hotela izlaze direktno na setaliste ali su svejedno svi dobro „utvrdjeni“ tj ogradjeni i zasticeni.

 

Ribice i korali
To je ono sto je ovde najlepse. Nije bas kao na posterima ali skoro. Do lepih korala se ide brodićima. Ima ih I u blizini hotela ali nisu tako lepi a voda je manje bistra. Ribe su prelepe. Mozete upasti u jato što meni nije bilo prijatno ali je lepo a one vas uglavnom ignorisu. Osim ako neko baci hranu pa onda navale sve iz okoline. Družili smo se sa Napoleonom, to je velika I spora riba. Mnogi brodovi nude početničke ture za ronioce koje idu na male dubine. Mi smo išli na “snorkeling “ varijantu (maska I disaljka) i tako smo puno toga videli jer je vrlo živo i na metar dubine.

Ima hotela i severno od Al Dahara, ali to se ne racuna, bar za sada dok se ne pretvori u  novi centar. Gradi se na sve strane mada su neka gradilista napustena. Oseca se oseka turista. 30ak km severnije je El Guna.

Glavna razlika u odnosu na mediteran (ili Dahab na Sinaju) je sto ne mozete setati pored mora, ne mozete ici na drugu plazu svaki dan, ne mozete tek tako da udjete u druge hotele ili njihove plaze.  Marina u Sakali je bleda kopija tog tipicnog mediteranskog ugodjaja ali je ogradjena visokom ogradom pa ste opet u getu.

Plaže

To je pustinjski predeo, pored mora je ravna kamena pustinja koja 10ak kilometara dalje prelazi u visoke planine. (Lepo smo ih videli pri dolasku iz aviona)  U moru su korali koji na mnogim mestima dopiru do obale. Prave peščane plaže su retke. Mnogi hoteli su kao i nas , napravili vestacke plaze nasipanjem peska.

Nasa plaza prema koralu je tipicna. Povrsina grebena je ravna, duboka do kolena ili pojasa zavsino da li je oseka ili plima. Pokriveno je peskom i ostrim kamenjem. Po tome se hoda u plasticnim papucama, stotinak metara i na kraju se dolazi do dubokog mora i lepih prizora.  Za peraja je suvise plitko.

Tako da je pri izboru hotela bitno utvditi da li vam je plaza po  ukusu, da li je dublja od pola metara i da li je u vodi pesak ili ostri komadi korala. Na reklamama svi pokazuju bazene, valjda zato sto su lepsi nego plaza.  Neki od hotela  primaju strane goste za 5 eura dnevno u proseku, neki ne, tako da je komplikovano kupati se na drugom mestu.  A i tu vam vise ne vazi carobna narukvica. Imaju svi bazen ali ja bih to koristila samo zimi kad je more hladno.

More je bilo toplo ali ne bas toliko koliko sam ocekivala. Inace, plivanje je zabranjeno posle 18h tj po mraku.

 

Bezbednost
Sto se tiče bezbednosti moje više tehničko neko politicko vidjenje potencijalnih opasnosti je sledeće:

Čisto statistički, pošto su hoteli raspoređeni na 50ak kilometara, ima ih jako mnogo i veoma su veliki, vrlo je mala verovatnoća da se baš vama nešto desi. Zapravo je mnogo verovatnije da se okliznete u kadi ili da imate saobraćajnu nezgodu nego da vas neko napadne. Trenutno bih se više plašila da šetam nekim bitnim evropskim gradom.  A u Hurgadi nema jedne plaže ili jednog centra gde se skupljaju turisti, sve je vrlo razuđeno. Osim toga, u našem hotelu je bilo više domaćih gostiju.  Ja bih možda izbegavala autobuske ture pune veselih i neprikladno odevenih  turista.

El Guna

To je ono sto ispadne kad ukrstite Floridu i Veneciju, umanjite i smestite pored crvenog mora. Ceo gradic je obezbedjen tako da na ulazu postoji stroga kontrola. Kad prodjete kapiju vise niste u Egiptu jer to je svet za sebe. Preovladjuju tople boje i prirodni materijali, nisu sve zgrade iste ali su inspirisane nubijskom arhitekturom. Zaposleni zive izvan a ovde su hoteli restorani i luks privatni apartmani. Jedino sto smeta je osecaj da je sve vestacko. To se ne vidi i ne smeta mnogo, samo se oseca.

Burkini

Videli smo par zena pokrivene od glave do pete, samo su im oči virile, kao nindze, sto bi rekao nas mladi saputnik. Da li su stvarno žene I koliko ih je bilo – ne mozemo znati. Jedna je imala otkrivene ruke a druga rukavice. Pitala sam se kako će da jedu u restoranu.  Prosto ali sporo. Pripremi zalogaj na viljušku, pa levom rukom malo zadigne veo, koji je prilicno dugacak  pa onda desnom rukom uvuče viljušku ispod. Da li svaki put pogodi usta iz prve – ne znamo.

Najinteresantnije mi je bilo kad je jedna takva ušla u duboku vodu i krenula da pliva. Sa čarapama i velom naravno. Većina „obučenih“ se brčka u plićaku ili u bazenu, obicno sa decom. Ne znam kako muzevi reaguju kad pored njih prodju poljakinje sa kostimima kojih pozadi prakticno i nema.

Kopkalo me je u cemu se te zene kupaju pa sam prilikom naseg jednog izlaska u grad videla da se prodaju posebno evropski a posebno arapski zenski kostimi. Cena je ista iako ovi drugi imaju mnogo vise tekstila. Uglavnom su crni i sastoje se ili posebno od pantalona i bluze dugih rukava ili jednog kombinezona koji se pozadi zatvara. Preko toga ide haljinica od istog materijala ali one hrabrije se odlucuju sa svetlije boje. Materijal je slican kao za nase kostime a adidas je popularna marka. Uz to ide i kapa/marama koja pokriva ili samo kosu ili kosu i vrat.