Slapovi Sopotnice
(6/Sep/2012 Autor: Kris )
Navikli smo da kazemo “slapovi” a zapravo su “vodopadi” – veoma lepi čak i ovog vrelog i sušnog leta.
Ako niste čuli za ovo mesto, sigurno jeste za Prijepolje. Do skora je to za mene bio samo grad na putu za Crnu Goru, izmedju Nove Varosi i Bijelog Polja. Medjutim, kad smo svratili , videli smo da je mnogo više od usputne stanice. Prijepolje je prijatan gradić na na ušću Mileševke u Lim. Lepa šetnja uz reku Mileševku ili kratka vožnja nas vodi do manastira Mileševa.
U blizini su tri različita ambijenta na oko 1000m visine, svaki za sebe prelep: Sopotnica, Tičje polje i Kamena Gora.
Ovog puta smo išli u Sopotnicu. To je selo ispod planine Jadovnik (1700m) a glavna atrakcija je voda. Ima je svuda, tu su mnogobrojni izvori i potoci i naravno veliki vodopadi i slapovi.
Nalazi se se na strmim padinama na visini od oko 1000m. Vidici su prelepi, pogled se pruza do planina Crne Gore. Reka Lim i magistrala pored njega su duboko u dolini pa se ne vidi i ne cuje nista od civilizacije.
U centru sela je škola koja poslednjih godina nema ni jednog djaka pa je zatvorena. Pored skole je lep obnovljen planinarski dom koji pripada drustvu “Kamena Gora” iz Prijepolja. Okićen je tibetanskim zastavicama koje su Ilija i Pele doneli sa ekspedicije na Everest. Ispred doma je skolsko igraliste koje smo koristili kao parking i prostor za kampovanje. Iza doma i skole je voćnjak koji je kao i sve ostalo ovde, na strmoj padini i sa pogledom za maštanje.
Kod vrednih domacina u komšiluku se moze dobiti prenoćište, ručak, sir, kiselo mleko … Mozete naruciti da vam ispeku jagnje ali radije probajte domacu heljdopitu. Ne znam tacno kako se pravi ali najblizi opis bi bio da to lici na okruglu gibanicu koja je pravljena od heljdinih placinki.
U domu je smestaj za planinare u visekrevetnim ali vrlo urednim sobama. Postoji kuhinja ali nema kuvara pa ovde mozete naruciti samo pice.
Vodopadi
Odavde do glavnih vodopada ima oko 10 minuta hoda. Od doma idemo putem pored crkvice a ubrzo vidimo na banderi putokaz koji ukazuje na stazicu koja vodi desno kroz livadu. Kapiju otvorite i zatvorite, ona je tu zbog krava i ovaca. Moze se doci i donjim makadamskim putem kolima direktno ali zaista preporucujemo da auto parkirate nesto dalje, da ne kvari ambijent. Za pravi doživljaj se treba popeti strmo uzbrdo pored vodenica do mostića.
Do gornjih vodopada se ide putem koji skrece levo uzbrdo posle prethodno spomenute stazice koja se odvaja desno, pa na prvoj krivini skrenite desno ili pored Ucine kuce pravo uzbrdo. Ima oko 20 minuta hoda. Meni se ovaj najviše dopada zbog mističnog ambijenta starih krivih bukvi i samog vodopada koji se u mnoštvu potočića sliva niz zelenu zavesu.
Do donjih vodopada postoji markacija koja vodi od glavnog vodopada putem pravo nizbrdo, levo od glavnog puta. Dva puta se predje plitki potok a zatim se skreće kroz sumu. Dalje ne postoji prava staza vec se prati markacija. I ovo je oko 20ak minuta. Idete dok ne naidjete na jednom drvetu da pise “Kraj” ispod markacije. Ovaj neću opisivati, teško ga je slikati, treba ga videti.
Druge moguće šetnje. Od glavnog vodopada se moze ici putem pravo do gornjih livada i nekoliko vrhova.
Od doma ako se vratite do susedne kuce, videcete markaciju koja vodi desno uzbrdo senovitom stazom izmedju livada. Tu se ubrzo izlazi na livade sa lepim pogledom. Odatle se moze ici peske do kanjona Milisevke ili desno ka vrhovima jadovnika.
Za sada nema ni hotela ni restorana ali postoje planovi za tursiticki razvoj tako da je bolje doći što pre . Sve je vrlo čisto i uredno, drvene klupe i restaurirane vodenice se uklapaju u prirodnu okolinu.
Kako doći?
Ide se desetak kilometara prema Bijelom Polju a zatim skreće levo preko drvenog mosta. Deluje nestabilno ali preko njega prelaze i autobusi bez problema. Uski asfaltni put vodi u serpentinama polako uzbrdo, sve vreme imamo prelepe pejzaže. Poslednjih nekoliko kilometara je makadam ali prilicno ravan i bezbedan za bilo koji auto.
-> Vikend izlet na Rudniku
-> Avala za početnike
-> Divčibare – Maljen