Rudnik / Šumska kuća

“Šumska kuća” ili vila “Danica”, kako se prvobitno zvala, podignuta je na Rudniku, kod Gornjeg Milanovca, pred sam Drugi svetski rat. Sagradio ju je Josif Herman, građevinski preduzimač, kao kuću za odmor svoje porodice. Herman je rođen u Beogradu pred sam kraj XIX veka i pripadao je onoj vrsti ljudi koji su verovali da se imovina stiče teškim, dugotrajnim radom i da treba živeti moralno, poštujući zakon. Toga se pridržavao verovatno i zbog toga što je poticao iz porodice koja je u ovaj grad došla iz Austrougarske, civilizovane i dobro uređene države. U Beogradu je između dva rata izgradio mnoge stambene zgrade i privredne objekte, kao i fabriku automobila u Rakovici (sada je to “Industrija motora”). Zahvaljujući preduzimljivosti i građevinskoj veštini, stekao je imetak tako da je imao dovoljno sredstava da podigne vilu na Rudniku u vreme kada je milanovačka opština nudila placeve na prodaju uglednim ljudima, pre svega onim izBeograda. Tada je na Rudniku niklo dvadesetak kuća za odmor, ali je Hermanova bila svakako najlepša. Sa mesta na kojem je podignuta, kako su meštani imali običaj da kažu, moglo se videti “pola Srbije”.
Osim što je pošteno zarađivao novac, Herman je isto tako nalazio odgovarajući način da iskaže lojalnost i patriotizam prema državi u kojoj je živeo. Kao jedan od 1300 kaplara, đaka vojnika, preživeo je u Prvom svetskom ratu povlačenje preko Albanije i bio teško ranjen u borbi.
Za svoje ratne i mirnodopske zasluge dobio je veliki broj odlikovanja, a to mu je, uz njegovo “nemačko ime”, kod posleratnih vlasti uzeto za zlo i okarakterisalo ga je kao neprijatelja novog poretka. Da bi na primeren način osetio delovanje tog novog poretka i uspostavljanje njegove “revolucionarne pravde”, veliki deo imovine mu je oduzet, kao i mnogim drugim građanima ove zemlje. Ali se način na koji je “Šumska kuća” oduzeta zakonitom vlasniku izdvaja po bezobzirnosti od standarda koje je nova vlast tada primenjivala. Kod eksproprijacija ona je davala vlasnicima potvrde iz kojih se videlo da je to činjeno “u ime naroda”, ali u ovom slučaju nije našla za shodno čak ni da se interesuje da li zakoniti vlasnik postoji – jednostavno je kuću prisvojila bez izdavanja bilo kakvog dokumenta o oduzimanju.
U ratnim vremenima “Šumska kuća” ili Hermanova vila, kako su je Rudničani zvali, bila je paljena i pljačkana, ali zbog svoje solidne građe s jakim, kamenim zidovima nije mogla biti srušena. Verovatno su izgled kuće i mesto na kojem je podignuta opredelili lokalne vlasti Narodnog odbora Takovskog sreza da 1953. godine počnu s njenom popravkom. Od tada je ona, kao reprezentativna, udobna i prostrana vila, služila za odmor visokim partijskim rukovodiocima.

…

Danas je kuća u posedu javnog preduzeća “Srbijašume” ali ce mozda biti vracena Hermanovim naslednicima.